I verovatno mi se bas zbog toga svidela, bila je drugacija. Ja lepsi osmeh nisam video. Ni u sta nije verovala, osim ljubavi, slucajnosti, dobrote u ljudima. Bila je previse dobra. Koliko god se jakom cinila, svakom bi pomogla. To joj je bila mana, mozda jedina. Najsrecnija je bila kada sunce izadje, iako je vise volela noc. Govorila je da joj sunce oci cini lepsim, volela je tu toplinu na licu. Svuda je toliko zurila, nikada nije imala vremena samo za jednu osobu, zato nije umela da pripada samo jednom. Nije bilo vazno, jer sa njom covek voli zivot, voli ljude, voli sve sto ugleda. Jer kada je ona gledala u reku, nije videla samo povrsinu, vec i sve do dubine. Tako i sa ljudima, umela je da proceni, bila je u pravu. Nije jos prosao covek pored nje kome se ona nije nasmejala. Svakome ulepsa trenutak pogledom. Takva vesela devojka se ne vidja na svakom cosku, takva je bila samo ona. Mogla bi se raspravljati o bilo cemu, morala je dokazati zbog cega je u pravu, i kada bih joj se smejao, ljutila bi se i sklanjala glavu, i bila je prelepa. Svakim svojim pogledom sve lepsa.
(Source: ika-my-diary)
400 notes ! Reblog !
2 months ago
Theme By: Heloísa Teixeira
